Зеленика је мало место у Бококоторском заливу у близини Херцег Новог у Црној Гори.  Својевремено је у Зеленики направљен први хотел у Црној Гори што је означавало почетак модерног туризма у Херцег Новом.

Зеленика је живописно место које је за разлику од масовног туризма у околним насељима, пуно мира, спокоја, разноликих пејзажа...

Бококоторски залив који се налази у западној Црној Гори понекад називају најјужнијим фјордом Јадрана. Уствари залив се налази на ушћу Бокељ реке у море којасе слива са Оријенског масива. То је једнаод занимљивих туристичких атракција Црне Горе.

Залив је насељен још од средњег века и има лепо сачуване средњевековне градове. Прелепи градови Котор, Рисан, Пераст и Херцег Нови су заједно са својим природним окружењем једна од највећих туристичких атракција.

Верско наслеђе залива са бројним црквама и манастирима представља Боку једним од најдуховнијих предела у читавој Црној Гори.

Хотел 'Плажа Зеленика'

Хотел Плажа Зеленика је први хотел икада саграђен у Црној Гори. Градио га је, 1902 године, Др. Антаљ Мађар, мађарски арисократа, направивши хотел на плажи окружен зеленилом. Ово здање је уједно и једина сачувана грађевина из периода пре другог светског рата, те представља почетак туризме у Црној Гори.

Стара железничка станица

Зеленика је почела убрзано да се развија пре око 100 година као најужнија железничка станица који су имали велики значај у економији и трговини. Зграда старе станице као и неке друге зграде везане за железницу су још увек сачуване иако је пруга демонтиранаи престала да ради седамдесетих година прошлог века, а транспорт је преузела пруга Београд Бар и лука Бар.
На месту старе пруге је направљено шеталиште "Пет Даница"
Стаза се протеже се дуж обале од Зеленике до Игала, и дугачка је око 8 километара. Због благотворног ефекта на тело, близине мора, флоре и фауне, ова стаза се често назива и "Стаза здравља".
 

Омиљена плажа?

Најлепша плажа у Зеленики је Лаловина на којој можете уживати у сунцу и до касних вечерњих сати. Осим Лаловине постоје и лепе плажа у Мељинама.
Током лета је популарно прелазити бродом на полуострво Луштицу и уживати у екзотичним плажама и кристално чистој води ( Добреч, Жањице, Мириште...)  Росе су старо живописно рибарско место познато између осталог и по томе што лети окупља бројне позоришне и филмске глумце.

Лазарет

Шетајући стазом "Пет Даница" пролази се поред старе војне болнице из седамнестог века. У то време је место изабрано као веома благотворно за зарастање рана и ожиљака. Данас је то модеран медицински центар.
 

Лука Зеленика

Лука Зеленика је већ стотинак година важан центар економије и трговине у Боки.  Поред луке постоји и мала марина за чамце и бродове.

Клима

Предео Бококоторског залива се одликује медитеранском климом са сувим и топлим летом и благом зимом. Зеленика има специфичну микроклиму која је резултат јужног географског положаја, близине мора и планинских масива који спречавају доток хладног планинског ваздуха.
Зеленика има приближно 200 сунчаних дана у години. У јулу и августу има приближно 11 сунчаних сати на дан. Просечна годишња температура је 16,2 С (слично Напуљу или Лисабону).
Температурне осцилације су веома мале те је средња дневна промена температуре свега 4 степена. Средња температура од маја до септембра је око 25°C, што омогућава трајање сезоне од преко 5 месеци. Средња летња температура мора је између 22 - 26°C.
Средњи годишњи ниво падавина је 1,930 mmдок је релативна влажност ваздуха између 63% лети и 80% у јесен.
Средња дубина мора у заливу је 27,8 m, а максимална дубина је 61m.
Од 1997 Бококоторски залив је увршћен у асоциацију од 28 најлепших залива света.

Познате личности

Многе познате и занимљиве личности су рођени, живели или радили  у Херцег Новом и Боки.

Иво АНДРИЋ - познати писац и добитник Нобелове награде. Посетите Клуб књижевника, место литерарног и културног окупљања у кући Иве Андрића у Његошевој бр. 65 на Топлој.
Зуко ЏУМХУР- сликар, карикатуриста, писац и боем. Многи се још сећају "Зукове столице", места на коме је волео да седи у кафеу "Херцеговина".  Имао је обичај да каже "Постоје градови који вам држе душу јер имају своју прошлост. Херцег Нови ,  »Херцег Нови има и душу и историју« . Умро је у Херцег Новом 1989 године.
Емир КУСТУРИЦА - режисер, управо је отворио филмску школу и биоскоп у старој згради железничке станице у Херзег Новом.
Евлија ЧЕЛЕБИЈА - путописац и историчар, живео је у Херцег Новом 1664 године и записао је своје утиске и запажаља у путопису "Хроника путовања"
Твртко I КОТРОМАНИЋ (1353.-1391.) - Босански бан, а од 1337 краљ као директан потомак Немаљића. Оснивач града Херцег Новог.
ПЕТАР II ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ (1813.-1851.) - песник и владика. Дошао је у Херцег Нови са 12 година да би похађао школу Јосипа Троповића, а живео је у ћелији цркве Светог Спаса на Топлој. Владао је Црном Гором од 1830 до 1851 године.
Николај ВЕЛИМИРОВИЋ (1880.-1956.) - писац, теолог, патријарх. После завршене школе био је учитељ у између осталог и у Херцег Новом. Живео је у Мељинама и проводио дана у манастиру Савина где је написао књигу "Сведочења о Боки" коју је касније објавио издавач Јово Секуловић. Напустивши Херцег Нови отишао је у Немачку где је и докторирао на теологији. Касније је проглашен светцем у православној цркви.
Леополд МАНДИЋ (1866.-1942.) - Рођен у Херцег Новом од оца Петра и мајке Драгице (Царевић), крштен као Богдан. Живео је 52 године у самоодрицању и жртвовању. Проглашен је светцем у католичкој цркви 1983.

Филмски фестивал у Херцег Новом

Не трба пропустити годишњи филмски фестивал крајем јула на Канли кули. Присутни су сви сегменти филмске продукције, а петочлани жири награђује најуспешније остварење са фестивалским Гранд Пријем као и са златном, сребрном и бронзаном Мимозом.

Већ четири деценије се у Херцег Новиом организује традиционални празник Мимозе од краја децембра до почетка марта сваке године. Фестивал су основали група туристичких радника и новинара у славу зимског цвета Мимозе, весника пролећа. Празник мимозе почиње у карневалској атмосфери а завршава величанственом парадом на главном градском тргу.

Манастир Савина у близини Зеленике је један од најатрактивнијих локалитета на северној Црногорској обали. Манастир се састоји из три цркве: капела Успења цркве Светог Саве и великој цркви Успења.
Стара црква датира из 1030 године иако најстарији писани податци датирају из 1648. Манастир су реновирали монаси а под руководством Љубибратића који су побегли из манастира Тврдош у Херцеговини под притиском Турака.
Црква поседује богату ризницу из периода Немањића као и ризницу манастира Тврдош, мошти жене цара Душана, царице Јелене, крст Светог Саве и много других објеката историског значаја. Црква светог Саве , изграђена у част Саве Немањића, налази се ван зидина манастира на оближњем брду. Главну цркву 8 на слици) Успења пројектовао је и правио Никола Форетић са Корчуле.